Drevni Egipat (part 2)
~ Kratka Istorija Egipta ~
~ Kratka Istorija Egipta ~
Istorija Egipta smatra se najdužom kontinuiranom istorijom
jedne države u svetu. Reći će neko da su neki mesopotamski
(Sumerski) gradovi nastali pre egipatskih gradova, međutim
Egipćane obično predstavljamo kao prvu i najstariju
ljudsku civilizaciju, koja se održala sve do današnjih
dana, u kontinuitetu, koliko nam je za sada poznato, od
više od 5.000 godina. Kada se pomene Egipat uglavnom svi
instinktivno pomislimo na čudesne piramide i moćne
faraone, na zavodljivu, ali tragičnu Cezarovu konkubinu,
odnosno kraljicu Kleopatru. To su, naravno prve
asocijacije na veliku civilizaciju sa Nila, ali istorija
ovog naroda je znatno veća i bogatija, a njena
zaostavština za čovečanstvo - grandiozna, nemerljiva.
Egipatsko kraljevstvo ostavilo je iza sebe megalomanske
svedoke svoje veličine, značaja i moći Faraona i samog
Egipta.
Rame uz rame sa Egipatskom istorijom razvijala se i Egipatska mitologija. Stari Egipćani verovali su u više od 1.000 božanstava. I sami Faraoni gotovo uvek su smatrani za bogove. Legenda o nastanku Egipta kaže da je pre početka istorije Egipat bio mestro rođenja celokupnog života - Raj vredan bogova koji su ga stvorili. Zato su bogovi odlučili da tu žive. A živeli su zajedno sa ljudima koje su stvorili - nalik sebi. Nije bilo teško razlikovati ljude i bogove: Bogovi su bili znatno viši, krupniji, markantniji i lepši i, umesto krvi kroz vene im je teklo zlato.
Legenda o nastanku Egipta svakako može da se posmatra i kroz istorijsku prizmu, naime: velike klimatske promene, naročito u Sahari nekih 10.000 - 8.000 godina P.N.E. dovele su do migracija naroda ka području oko reke Nil, u kojoj su videli svog spasioca. Još od pojave Homo Sapijensa pre otprilike 50.000 godina u Africi voda je bila osnovno piće ljudskog roda. Voda sačinjava dve trećine ljudskog organizma i bez nje nema života na zemlji. Nekih 6.000 godina P.N.E. upravo u delti i dolini reke Nil razvilo se više nezavisnih zajednica koje se smatraju za pretke onog - faraonskog Egipta koji mi poznajemo, ka kome idemo.
Međutim, baš kao što arheolozi istoriju dele na različite periode (kameno doba, bronzano doba itd...), isto tako je moguće podeliti istoriju sveta na periode u kojima su dominirala različita pića. Šest veoma različitih pića: pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj i Koka kola obeležila su tok svetskih zbivanja. Tri od 6 pomenutih pića sadrže alkohol, tri sadrže kofein. Ono što im je zajedničko je to da je svako od njih definisalo ključne epohe u istoriji čovečanstva, od antike, do današnjih dana.
Ali kakve to veze ima sa starim Egiptom?
Da bih uopšte mogao da stignem do starog Egipta i do mogućnosti da o njemu pričam, morao bih da odgovorim na jedno, čini mi se elementarno pitanje:
Stara egipatska civilizacija je, vekovima nakon svog gašenja, nastavila da intrigira i fascinira i moreplovce i pustolove i umetnike i vladare...
Međutim, iako je oduvek vladalo veliko interesovanje za egipatsku istoriju i kulturu, njeno stručno i temeljno izučavanje doživeće procvat tek 20-ih godina 19. veka, zahvaljujući francuskom naučniku, filologu i tvorcu moderne egiptologije, Žan-Fransoa Šampolionu.
Ovaj zaljubljenik u staroegipatsku civilizaciju uspeo je da dešifruje hijeroglife, sistem od preko 700 (znakova) simbola i na taj način čovečanstvu otvori vekovima zaključana vrata jedne mistične civilizacije i kulture. Još je veliki Herodot nadahnuto pisao o Egiptu. Pitagora, Tales, Heraklit i mnogi drugi umni ljudi starog veka odlazili su u Egipat kako bi tamo sticali nova znanja i iskustva.
Ni stari Rimljani nisu ostali ravnodušni na kulturnu i istorijsku zaostavštinu starog Egipta. Dugo nakon osvajanja Egipta, stanovnici Apeninskog poluostrva ostaće zainteresovani za tamošnja zbivanja, Naravno, ne samo zbog tadašnje hit sapunice: Svi rimski ljubavnici kraljice KLEOPATRE...
Međutim, Šampolionova interesovanja za sve ono što je Egipatska civilizacija krila, probudila su želju moćnog imperatora NAPOLEONA BONAPARTE da u sam osvit 19. veka pokori ove prostore (1798. - 1801. god.).
Rame uz rame sa Egipatskom istorijom razvijala se i Egipatska mitologija. Stari Egipćani verovali su u više od 1.000 božanstava. I sami Faraoni gotovo uvek su smatrani za bogove. Legenda o nastanku Egipta kaže da je pre početka istorije Egipat bio mestro rođenja celokupnog života - Raj vredan bogova koji su ga stvorili. Zato su bogovi odlučili da tu žive. A živeli su zajedno sa ljudima koje su stvorili - nalik sebi. Nije bilo teško razlikovati ljude i bogove: Bogovi su bili znatno viši, krupniji, markantniji i lepši i, umesto krvi kroz vene im je teklo zlato.
Legenda o nastanku Egipta svakako može da se posmatra i kroz istorijsku prizmu, naime: velike klimatske promene, naročito u Sahari nekih 10.000 - 8.000 godina P.N.E. dovele su do migracija naroda ka području oko reke Nil, u kojoj su videli svog spasioca. Još od pojave Homo Sapijensa pre otprilike 50.000 godina u Africi voda je bila osnovno piće ljudskog roda. Voda sačinjava dve trećine ljudskog organizma i bez nje nema života na zemlji. Nekih 6.000 godina P.N.E. upravo u delti i dolini reke Nil razvilo se više nezavisnih zajednica koje se smatraju za pretke onog - faraonskog Egipta koji mi poznajemo, ka kome idemo.
Međutim, baš kao što arheolozi istoriju dele na različite periode (kameno doba, bronzano doba itd...), isto tako je moguće podeliti istoriju sveta na periode u kojima su dominirala različita pića. Šest veoma različitih pića: pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj i Koka kola obeležila su tok svetskih zbivanja. Tri od 6 pomenutih pića sadrže alkohol, tri sadrže kofein. Ono što im je zajedničko je to da je svako od njih definisalo ključne epohe u istoriji čovečanstva, od antike, do današnjih dana.
Ali kakve to veze ima sa starim Egiptom?
Da bih uopšte mogao da stignem do starog Egipta i do mogućnosti da o njemu pričam, morao bih da odgovorim na jedno, čini mi se elementarno pitanje:
Stara egipatska civilizacija je, vekovima nakon svog gašenja, nastavila da intrigira i fascinira i moreplovce i pustolove i umetnike i vladare...
Međutim, iako je oduvek vladalo veliko interesovanje za egipatsku istoriju i kulturu, njeno stručno i temeljno izučavanje doživeće procvat tek 20-ih godina 19. veka, zahvaljujući francuskom naučniku, filologu i tvorcu moderne egiptologije, Žan-Fransoa Šampolionu.
Ovaj zaljubljenik u staroegipatsku civilizaciju uspeo je da dešifruje hijeroglife, sistem od preko 700 (znakova) simbola i na taj način čovečanstvu otvori vekovima zaključana vrata jedne mistične civilizacije i kulture. Još je veliki Herodot nadahnuto pisao o Egiptu. Pitagora, Tales, Heraklit i mnogi drugi umni ljudi starog veka odlazili su u Egipat kako bi tamo sticali nova znanja i iskustva.
Ni stari Rimljani nisu ostali ravnodušni na kulturnu i istorijsku zaostavštinu starog Egipta. Dugo nakon osvajanja Egipta, stanovnici Apeninskog poluostrva ostaće zainteresovani za tamošnja zbivanja, Naravno, ne samo zbog tadašnje hit sapunice: Svi rimski ljubavnici kraljice KLEOPATRE...
Međutim, Šampolionova interesovanja za sve ono što je Egipatska civilizacija krila, probudila su želju moćnog imperatora NAPOLEONA BONAPARTE da u sam osvit 19. veka pokori ove prostore (1798. - 1801. god.).
Duh Egipta, oduvek je bio utkan i u mnoga umetnička i
književna dela. Tako ni veliki VILIJAM ŠEKSPIR, jedan od
najvećih dramskih pisaca svih vremena, nije odoleo tom
talasu opčinjenosti Starim Egiptom, pa je radnju svoje
drame ANTONIJE i KLEOPATRA delom smestio u antičku
Aleksandriju. I AGATA KRISTI je imala naslov koji je njene
likove i ubistvo smestio na brod koji krstari Nilom...
Postavlja se pitanje svih pitanja: Kako je - pod izuzetno nehumanim uslovima u sred pustinje nastajala najstarija ljudska civilizacija? Kako je Egipat živeo i preživeo svu, evidentnu surovost prirode, a opet postao i ostao neiscrpna inspiracija..? Koja li je tajna Starog Egipta pa je odoleo zubu vremena i preživeo do danas? Po čemu je to EGIPAT drugačiji..? Možda je ipak ta čudna nit koja povezuje san i javu, istoriju i mitologiju, moguće i nemoguće, ljudsko i nadljudsko, bogove i polubogove; ljude - bogove (faraone) i obične ljude uspela da isplete tu, gotovo magijsku priču koja se zove Egipat - najstarija zabeležena i najstarija opstala ljudska civilizacija...
Događaj koji je čovečanstvo uopšte, pa i stari Egipat usmerio ka modernom dobu je promena načina života. Nedugo po završetku ledenog doba 12.000 - 10.000 godina P.N.E. u jednom od najturbulentnijih perioda ljudske istorije, ljudi na bliskom istoku i severu Afrike napustili su stari lovačko-sakupljački način života iz Paleolita (starijeg kamenog doba) i usvojili su zemljoradnički načina života, odnosno počinju da žive u stalnim naseobinama i počinju da uzgajaju žitarice. Paralelno sa žitaricama razvijaju se grnčarstvo, različita pisma, pojavile su se prve primitivne vrste piva. Ne zna se pouzdano kada je nastalo prvo pivo. Gotovo sigurno ga nije bilo 10.000 godina P.N.E. ali je 4.000 godina P.N.E. već bilo rasprostranjeno širom Bliskog istoka i u Egiptu.
Prve civilizacije ponikle su nekih 6.000 - 5.000 godina P.N.E. u Mesopotamiji i Egiptu. Dve paralelne kulture izgrađene na višku žitarica dobijenih organizovanom proizvodnjom. Za jedan mali deo stanovništva koji se nije bavio poljoprivredom stvorili su se uslovi za pojavu sveštenstva, državnih službenika, pisara, zanatlija.
Ne samo da je pivo tečni relikt iz praistorije i da je njegovo poreklo čvrsto isprepletano sa samim nastankom prvih civilizacija, nego je pivo hranilo stanovnike prvih sela i gradova, pa su se i nadnice i obroci plaćali pivom i hlebom, pošto su žitarice činile osnov privrede.
Tako pivo i hleb postaju dve strane istog novčića: Hleb je čvrsto pivo, a pivo postaje tečni hleb!
I, tu negde počinje rasplet: Malo, malo pa u priči o Egiptu pominjemo bogove, a stari Egipćani uopšte nisu kuburili sa bogovima. Omamljenost i promena stanja svesti koje pivo tokom fermentacije izaziva izgledalo je kao magija, pa je sasvim logično zaključiti da je pivo dar bogova. Jedna legenda kaže da je pivo slučajno otkrio Oziris, bog zemljoradnje i gospodar zagrobnog života. Ne mnogo kasnije od pojave piva stari Grci i Rimljani počeli su da uživaju u jednoj drugoj vrsti alkohola - u vinu... No to je priča za neku drugu priliku, za neku drugačiju destinaciju.
Pošto je promena načina života izvršena nije bilo više šanse za povratak. Što se više u proizvodnji hrane zajednica oslanjala na zemljoradnju, to se zemljoradnja više proširivala. Uz obrađivanje zemlje širilo se i pripitomljavanje i uzgajanje voća, povrća, stoke. Razvijaju se sela, formiraju se prvi veliki gradovi. Gde je veliki broj ljudi, ima i onih koji bi da ljudima vladaju...
Pošto smo razrešili dve velike dileme: 1. zbog čega su ljudi izabrali ovo negostoljubivo i surovo parče planete Zemlje da bi tu živeli, i 2. pošto smo naučili da je Egipat bio mestro rođenja celokupnog života - RAJ na zemlji vredan bogova koji su ga baš tu stvorili i odlučili da tu žive, tako se ponovo vraćamo na osnovnu priču, a to je istorija Egipta, koji u kontinuitetu postoji duže od 5.000 godina.
Postavlja se pitanje svih pitanja: Kako je - pod izuzetno nehumanim uslovima u sred pustinje nastajala najstarija ljudska civilizacija? Kako je Egipat živeo i preživeo svu, evidentnu surovost prirode, a opet postao i ostao neiscrpna inspiracija..? Koja li je tajna Starog Egipta pa je odoleo zubu vremena i preživeo do danas? Po čemu je to EGIPAT drugačiji..? Možda je ipak ta čudna nit koja povezuje san i javu, istoriju i mitologiju, moguće i nemoguće, ljudsko i nadljudsko, bogove i polubogove; ljude - bogove (faraone) i obične ljude uspela da isplete tu, gotovo magijsku priču koja se zove Egipat - najstarija zabeležena i najstarija opstala ljudska civilizacija...
Događaj koji je čovečanstvo uopšte, pa i stari Egipat usmerio ka modernom dobu je promena načina života. Nedugo po završetku ledenog doba 12.000 - 10.000 godina P.N.E. u jednom od najturbulentnijih perioda ljudske istorije, ljudi na bliskom istoku i severu Afrike napustili su stari lovačko-sakupljački način života iz Paleolita (starijeg kamenog doba) i usvojili su zemljoradnički načina života, odnosno počinju da žive u stalnim naseobinama i počinju da uzgajaju žitarice. Paralelno sa žitaricama razvijaju se grnčarstvo, različita pisma, pojavile su se prve primitivne vrste piva. Ne zna se pouzdano kada je nastalo prvo pivo. Gotovo sigurno ga nije bilo 10.000 godina P.N.E. ali je 4.000 godina P.N.E. već bilo rasprostranjeno širom Bliskog istoka i u Egiptu.
Prve civilizacije ponikle su nekih 6.000 - 5.000 godina P.N.E. u Mesopotamiji i Egiptu. Dve paralelne kulture izgrađene na višku žitarica dobijenih organizovanom proizvodnjom. Za jedan mali deo stanovništva koji se nije bavio poljoprivredom stvorili su se uslovi za pojavu sveštenstva, državnih službenika, pisara, zanatlija.
Ne samo da je pivo tečni relikt iz praistorije i da je njegovo poreklo čvrsto isprepletano sa samim nastankom prvih civilizacija, nego je pivo hranilo stanovnike prvih sela i gradova, pa su se i nadnice i obroci plaćali pivom i hlebom, pošto su žitarice činile osnov privrede.
Tako pivo i hleb postaju dve strane istog novčića: Hleb je čvrsto pivo, a pivo postaje tečni hleb!
I, tu negde počinje rasplet: Malo, malo pa u priči o Egiptu pominjemo bogove, a stari Egipćani uopšte nisu kuburili sa bogovima. Omamljenost i promena stanja svesti koje pivo tokom fermentacije izaziva izgledalo je kao magija, pa je sasvim logično zaključiti da je pivo dar bogova. Jedna legenda kaže da je pivo slučajno otkrio Oziris, bog zemljoradnje i gospodar zagrobnog života. Ne mnogo kasnije od pojave piva stari Grci i Rimljani počeli su da uživaju u jednoj drugoj vrsti alkohola - u vinu... No to je priča za neku drugu priliku, za neku drugačiju destinaciju.
Pošto je promena načina života izvršena nije bilo više šanse za povratak. Što se više u proizvodnji hrane zajednica oslanjala na zemljoradnju, to se zemljoradnja više proširivala. Uz obrađivanje zemlje širilo se i pripitomljavanje i uzgajanje voća, povrća, stoke. Razvijaju se sela, formiraju se prvi veliki gradovi. Gde je veliki broj ljudi, ima i onih koji bi da ljudima vladaju...
Pošto smo razrešili dve velike dileme: 1. zbog čega su ljudi izabrali ovo negostoljubivo i surovo parče planete Zemlje da bi tu živeli, i 2. pošto smo naučili da je Egipat bio mestro rođenja celokupnog života - RAJ na zemlji vredan bogova koji su ga baš tu stvorili i odlučili da tu žive, tako se ponovo vraćamo na osnovnu priču, a to je istorija Egipta, koji u kontinuitetu postoji duže od 5.000 godina.
