O Meni
Imao sam sreću da se kroz život bavim samo onim poslovima koje sam
voleo i koji su me ispunjavali. Čim bi odlazak na posao dobio
elemente dosade i smaranja, menjao sam posao. Na početku svog
radnog veka, daleke 1985. godine, još kao student geografije počeo
sam da radim u redakciji zabavnog programa RTV Beograd. Prva plata
za, tada klinca koji je jedva prešao 20.-tu godinu, bila je pravo
malo bogatstvo. Od te prve plate kupio sam polovnog ’’Golfa
keca’’, platio unapred šestomesečni zakup stana usred Beograda i
svojoj tadašnjoj devojci i sebi platio putovanje. Gle čuda, to
putovanje odvelo nas je u EGIPAT, KAIRO i na krstarenje Nilom. Šta
zna 20.-ogodišnjak šta je romantika...
Još od tada traje moja borba sa neizlečivim sindromom avanture i još zaraznijim virusom ljubavi prema putovanjima. Tu količinu zadovoljstva koju nam pružaju putovanja, gotovo da ni jedna druga aktivnost u životu ne može da nam pruži. Neizlečivo sam se zaljubljivao toliko puta u životu u različite Jelene, Marije, Vesne, Laurinde, Dubravke... Još uvek sam ludo zaljubljen u Lisabon, Istanbul, Jerusalim, Štokholm, Firencu, Đenovu, Barselonu, Prag... Znam, reći ćete da sam zaljubljive prirode. I bićete u pravu. Jesam, ali znate i sami da prva ljubav, zaborava nema.
Moja prva velika ljubav povezana sa putovanjima kojima se profesionalno bavim poslednih 15 godina, radeći kao turistički vodič, upravo je EGIPAT. Sa EGIPTOM je sve počelo, EGIPAT je za sve kriv: Za sve hiljade pređenih kilometara, za stotine putnika koji su od nepoznatih ljudi prerasli u prijatelje i česte saputnike, za sve neprospavane noći na točkovima autobusa i vozova ili krilima aviona, za sva putovanja na predivne destinacije, za sada ih je tek 63 širom Evrope, bliskog, srednjeg istoka, Azije i Afrike, za sve fotografije, uspomene u vidu sakupljača prašine na policama i frižideru, za slike i portrete na zidovima i pre svega za trajuću opčinjenost putovanjima.
